Matična biblioteka "Ljubomir Nenadović" je najstarija ustanova iz oblasti kulture u Valjevu. Osnovana je krajem 1868. godine kao Čitaonica
valjevska i odmah na svom početku imala je veoma živu kulturnu i prosvetnu aktivnost. Po knjižnom fondu, broju prenumeranata, kulturnim programima i broju listova na koje je bila pretplaćena, to je bila treća po značaju i veličini čitaonica u tadašnjoj Srbiji, odmah posle Beogradskog čitališta i Beogradske građanske kasine. Širenje prosvete i kulture čitaonica je, osim pozajmjlivanjem knjiga i listova na čitanje, postizala organizovanjem brojnih "beseda", sela, zabava, pozorišnih predstava i drugih programa u svojim prostorijama. U isto vreme, čitaonica je bila mesto gde su započete brojne inicijative i rodile se ideje za značajna pregnuća u kulturnom, prosvetnom i privrednom razvoju grada.

PRAVILA
Čitaonice valjevske
iz januara 1869. godine.

Pored ostalog u pravilima stoji:

"Ko god podnese uverenje, da je ma kojoj čitaonici u Srbiji ulog platio, ima pravo u Čitaonicu valjevske družine dolaziti kao i ostali njeni članovi, no do vremena dok je ulog tamo platio.

Godišnji zbor (svake godine)
držaće se redovno na Sv. Andriju.

Zna se da je čitaonica imala fond od preko dve hiljade knjiga i da je bila pretplaćena na 51 list i časopis iz desetak zemalja širom sveta, što nadmašuje sadašnji njen standard u tom pogledu. Poznato je, takođe da je i tada imala veoma razvijenu kulturnu i prosvetnu delatnost, a poseban kuriozitet iz sadašnje vizure predstavlja podatak da je u njoj bibliotekar jedno vreme bio i naš poznati pesnik Sima Pandurović, za vreme svojeg kratkog službovanja u Valjevu, odnosno Valjevskoj gimnaziji. Nažalost, i ovo egzistiranje valjevske biblioteke, bilo je kratkog veka i prekinuto izbijanjem novog rata, ovoga puta Prvog svetskog.

Zgrada osnovne škole u kojoj je bila i Čitaonica valjevska.

Novo obnavljanje Građanske čitaonice dogodilo se tek 1932. godine, posle brojnih neuspelih inicijativa. Za desetak godina svog postojajna, do izbijanja Drugog svetskog rata, čitaonica je razvila neobično živu i raznovrsnu aktivnost i javila se kao čin kulturne prepoznatljivosti Valjeva u drugim sredinama. Vrlo brzo formiran je bogat književni fond, organizovana su učestala i dobro posećena predavanja, i književne večeri na kojima su učešća uzimali naši poznati književnici, kao na primer Crnjanski, Desanka Maksimović, Gustav Krklec i drugi. 

Najznačajnije i najplodnije razdoblje svog razvoja Biblioteka je ostvarila u periodu od obnavljanja posle Drugog svetskog rata do danas, a to je ujedno i najduži period njenog kontinuiranog postojanja - skoro 60 godina. Njeni knjižni fondovi dostigli su brojku od 160.000 knjiga i oko 30.000 svezaka listova i časopisa. Ona danas zadovoljava vrlo širok dijapazon potreba u odnosu na građanstvo, ali i obrazovanje, kulturu, privredu i ukupan razvoj grada i okoline. Biblioteka ima veoma razvijenu kulturnu i izdavačku delatnost, a odlikuje se i dobrom zavičajnom zbirkom i jedinstvenom Mrežom seoskih ogranaka - najvećom u Srbiji, sa preko 40 malih biblioteka. Najveći problem Biblioteke je nedovoljan i neadekvatan prostor u kome je smeštena, ali se i tu očekuju skora poboljšanja.